Као и свака прича о Слијепчевићима и ова мора да почне са Милошем.
Милошеве ћерке, Анђелка и Душанка, биле су опчињене Самобором. А како и не би, када су само њихови најближи, личним утицајем и поштовањем, ставили Самобор на карту света. Васпитане у кући где се највише цене породица и образовање, морале су постати светски људи. Тако би се пролећа по светским метрополама завршавала одласцима у Самобор, код родбине за Васкрс. Припреме за одлазак на море су биле у Гатачком пољу, где су пластиле и скупљале сено. Своје навике су касније пренеле и на своје мужеве. Замислите само то село у коме су се Универзитетски радници окупљали лети и обрађивали земљу са својим најближим рођацима. Њихова скромност и трезвеност је мамила, па су Самоборани једва чекали да Милошеви дођу и причају најинтересантније приче из света. Са друге стране Милошеви су једва чекали да се врате у Самобор и пробају омиљене сиреве, са којима се нису могли поредити ни најчувенији француски.
Ту негде измемђу Јелисејских поља и автовачке калдрме су дошле на идеју да наставе очево дело. Милош је писао о историји и пореклу породице Слијепчевић, а њих две су своју труд и знање усмериле на појединце. Како су одржале добре односе са целом фамилијом, тај задатак им није тешко пао. Ова књига се посебно бави нашим најистакнутијим члановима и потврђује да се из најтежих околности рађају највећи људи.
На следећем линку можете преузети књигу, а ту је и снимак са промоције.
Порекло и стабло породице Слијепчевић